Royal Enfield Himalayan 450 na 1.500 km offroad testu

Moj prvi utisak o novoj Himalayan prilikom prve prezentacije u indijskom delu Himalaja bio je veoma pozitivan. Royal Enfield je napravio veliki korak napred u mnogim oblastima, a da pritom nije izgubio pristupačnost i jednostavnost. Taj ugled, da je čak i u najdivljijim predelima sveta može popraviti seoski kovač, bio je i ostao veliki deo privlačnosti Himalayan. Ali to dva kratka dana vožnje u Indiji zapravo nisu mogla ni potvrditi ni opovrgnuti. Dakle, vreme je za detaljniji test, kako bismo ispitali izdržljivost nove Royal Enfield Himalayan. Na samostalno postavljenoj, ali nama nepoznatoj ruti, delimično na TET, trebalo bi da prođemo kroz Sloveniju najuskim stazama i putevima. Zahvaljujući obilnim kišama u prethodnim nedeljama i nastavku vlažne vremenske prognoze, garantovana je blatnjava borba na rastresitom terenu.

Kada se probijate kroz gust saobraćaj u Indiji ili vozite po divljim predelima preko neravnih šljunkovitih puteva, 24 KS starog Himalayan mogu biti dovoljni. Međutim, ovde u Evropi, njena mala snaga, i zbog toga samo uz mnogo strpljenja moguća upotreba na autoputu ili magistrali, verovatno je jedan od glavnih razloga zašto nije češće prisutna na našim putevima. Sa novim, po prvi put tečnošću hlađenim jednocilindričnim motorom od 452 cm³ i snagom od 40 KS, nova Himalayan se ponaša sasvim drugačije. Iako i dalje ne osvaja trke ubrzanja, na našoj turi pokazuje da se ne mora skrivati ni na dužim relacijama. Zbog austrijske kulture zabrane na neasfaltiranim putevima, jer čak ni planinski bicikli ovde ne smeju da voze po mnogim šljunkovitim i šumskim putevima, ne pokušavamo sa našim enduro motociklima i koristimo autoput i magistrale da bismo po asfaltu stigli do Slovenije. Ne samo da Himalayan bez problema postiže brzine na autoputu od 130 km/h, već ih može održavati i duže vreme. Od sredine opsega obrtaja postaju primetne blage, visokofrekventne vibracije, ali po mom mišljenju u prihvatljivom obimu. Istovremeno, primećuje se veoma dobro izbalansirano ogibljenje koje nije podesivo, ali pruža visok nivo stabilnosti bez gubitka komfora. Himalayan bi takođe trebalo da bude udobna, kako bi se ovakve etape putovanja što kraće održale. Zahvaljujući niskoj potrošnji ispod 4l/100km i rezervoaru kapaciteta 17 litara, dometi od 400 km nisu izazov i putovanje se može obaviti bez zaustavljanja.

Takođe, na krivudavim seoskim putevima, dobra onroad-performansa Himalayan-a se nastavlja. Njegov motor zahteva malo više obrtaja da bi dobio zamah, ali može da pokrene 200,5 kg u potpuno napunjenom stanju na zabavan i brz način kroz zavoje. Pri brzom prebacivanju na neravnom putu, ponovo se radujem sjajnom podešavanju 43 mm USD-viljuške i monofederbeina. Himalayan olakšava praćenje linije vožnje i može se prilično voljno nagnuti do većih uglova i brzine, iako za skretanje sa 21-inčnim prednjim točkom treba malo odlučniji unos preko upravljača. Kočnice ne nude spektakularne performanse, prednja ima prilično meku tačku pritiska, ali zajedno mogu pouzdano i snažno usporiti, što je takođe veliko poboljšanje u poređenju sa slabim kočnicama prethodnog modela.

Nismo mogli previše divljati na asfaltiranim zavojima, jer smo imali prilično stollige pneumatike. Serijski su na novoj Himalayan montirani indijski CEAT pneumatici, koje možemo s puno dobre volje svrstati u 90-10 gume. Za našu planiranu turu, uključujući blatnjave šumske puteve, klizave kamenje i grublji šljunak, ove cestovne gume su prilično neprikladne. Zato smo montirali Enduro Trail XT+ gume od Mitas. Zašto? Saznajte ovde u testu Mitas Enduro Trail XT+ Dakar guma. Da malo preduhitrim: Enduro Trail XT+ je prilično ozbiljna offroad guma, ali je još uvek dizajnirana za avanturističke motocikle. Shodno tome, funkcioniše sasvim pristojno i na asfaltu, čim se naviknete na kretanje stollena i sprijateljite se s njim. Na rastresitom terenu, duboki profil pruža oslonac, a s niskim pritiskom u gumama, guma hvata podlogu i tako se nadamo da će izvući maksimum iz dostupnog gripa.

Der Reifen alleine kann aber auch nicht zaubern. Um die Erfolgschancen auf knackigen Passagen zu erhöhen, haben wir unsere Maschinen auch gewichtstechnisch optimiert. Statt voluminösen und schweren Gepäcksystemen haben wir uns für Enduristan Softgepäck entschieden, konkret die Blizzard und Monsoon Seitentaschen und Tornado Heckrollen. So wird bei korrekter Packweise die Masse des Gepäcks möglichst nah und kompakt um das Motorrad angeordnet, was bei seitlichen Schlägen und Low-Speed-Manövern im Gelände einen großen Unterschied macht. Da wir aber zusätzlich noch sensitives Film-Equipment mitnehmen mussten, war extra Raffiniertheit gefragt. Die Lösung brachten die Organizer und Digital Nomad Taschen von Enduristan, die es uns erlaubt haben, Kamera, Laptop und Co. sicher und richtig verteilt zu verstauen. Mehr dazu erfährst Du hier.

Konačno stižemo na jug Štajerske i odmah nakon prvih metara u Sloveniji napuštamo asfaltirane puteve. Putujemo duž granice južno kroz provinciju Prekmurje, zatim zapadno ka dolini Drave i ponovo južno kroz retko naseljeni istok Slovenije. Pejzaž se uglavnom sastoji od šumovitih brežuljaka i srednjeg gorja, kroz koje prolaze bezbrojni šumski i makadamski putevi. Veći povezani putevi su makadamski, različitog kvaliteta. Na ovu podlogu kiša koja povremeno pada nema gotovo nikakav uticaj, pa je vožnja prilično opuštena. Iako se Himalayan, posebno u poređenju sa drugim avanturističkim motociklima, može smatrati relativno malim motociklom, geometrija vozila veoma dobro odgovara mojoj visini od 1,85 m. Iz opuštenog sedećeg položaja lako se prelazi u prirodan stojeći položaj. Ovaj položaj nije previše turistički sa ekstremno visokim upravljačem, već se treba malo nagnuti napred. Za moju visinu ostaje udoban, takođe zato što usko oblikovan rezervoar i uski struk motocikla vozaču pružaju mnogo prostora za kolena i noge, omogućavajući zauzimanje pravilnog položaja u svakoj situaciji. Jer ravne makadamske staze na grebenima brežuljaka sa pogledom pozivaju na uživanje u pejzažu, što je na Himalayan-u vrlo opušteno moguće. Ali pre i posle toga, vijugaju se u beskrajnim krivinama kroz šume, koje gotovo zahtevaju nepromišljenu vožnju kroz zavoje.

Motivisano ubrzanje, čvrsto, ali osećajno pritisnuti zadnju kočnicu, lagano driftovati u zavoj, pritisak na unutrašnju nogaru, puni gas i još više driftovati sa letećim kamenjem iz radijusa... to ne mogu tako dobro, barem ne tako dobro kao što bi mogla Royal Enfield Himalayan. Zbog svojih kompaktnih dimenzija i uspešne, aktivne ergonomije, premeštanje težine i kretanje na motociklu je izuzetno dobro, istovremeno se pokazuje kao oprostiva pri neuspelim pokušajima drifta zbog prilično niskog težišta i njene razumne snage. Zadnja kočnica je takođe malo bolje dozirana nego prednja kočnica, što se pozitivno ističe u terenskim uslovima. Himalayan je zabavna i u sportskijem stilu vožnje i ostavlja dobar utisak. Osmeh ispod kacige ne dolazi zbog spektakularnog motora ili praskavog auspuha, već zato što se zbog njene dostupne, poverenje ulivajuće dinamike vožnje bezbrižno i samouvereno igrate sa granicom prijanjanja. Ova dostupnost će se tokom drugih delova putovanja pokazati kao najveća snaga.

Na našem putovanju nismo vozili hardenduro staze i strme uspone, zbog čega bih teren maksimalno opisao kao srednje težak. Ipak, slovenački TET je poznat po tome da postaje prilično zahtevan u vlažnim uslovima, a naša staza je često skretala sa širokih šljunkovitih puteva na uske šumske staze, pa čak i na single trail i pešačke staze. Sa našim natovarenim, u slučaju pratećih Yamaha Tenere 700 i Triumph Tiger 900 Rally Pro, takođe teškim mašinama, to ipak nije bio tako lak zadatak. Nažalost, niko od nas nije Pol Tarres. To se jasno pokazuje na jednoj zaista gadnoj uzbrdici sa glatkim, klizavim kamenjem u sredini i blatnjavim, ispranim tragovima desno i levo. Ovde je važno izabrati čistu liniju, upravljati motociklom preko pritiska na Fußrasten kako bi se izbegle prepreke, zadržati zamah i istovremeno pažljivo davati gas kako ne bi preopteretili dostupnu trakciju. Tako daleko, tako dobro! Da primena ove teorije u praksi nije baš tako laka, brzo shvatamo. Kamenje koje prelazi pod uglom udara u prednji točak, zahteva ravnotežu i čini sve da uništi tok i mukotrpno stečeni momentum. Istovremeno, to je i stvar mentalnog stava, jer ko stoji i ne dozvoljava da ga išta uznemiri, napreduje dalje nego što je prvobitno mislio. Upravo ovde, u poverenju u izbor linije, podržava Himalaya.

Precizno doziranje snage postiže se bez velikog napora, jer je 450ccm jednocilindrični motor vrlo poslušan, ne juri brzo uzbrdo, već briljira time što sa konstantnim gasom neumorno puzi uz brdo. Kada se nađete u nevolji, ponovo dolazi do izražaja karakter Himalayan-a koji uliva samopouzdanje. Na težem, višem Tiger-u, prosečan vozač brže postaje nesiguran, seda kako bi noge koristio kao sigurnosnu podršku, ali time zapravo destabilizuje vozilo i dolazi u još veću nevolju. Ista situacija, isti vozač na Himalayan-u i gle čuda, prelazak preko kritične tačke prolazi bez problema. I to ne zato što Tiger ima lošije vešanje, manje dozirani motor ili neprikladnu ergonomiju. Pre će biti da se sa Himalayan-om osećate sigurnije, podnosite udarce i klizanja suverenije i jednostavno prolazite stojeći. Ako ipak dođe do nevolje, niska konstrukcija pomaže pri održavanju ravnoteže, noge lakše dosežu tlo zahvaljujući podesivoj visini sedišta od 825 do 845 mm i moraju podržati manje mase. Jasno je da Himalayan nije nepogrešiv, više puta sam se zaglavio u blatu do članaka. Ali istovremeno, olakšava vožnju u svim aspektima zahvaljujući svom preciznom menjaču, lako doziranoj kvačilu, kočnicama koje su pogodne za offroad, poslušnom, ali snažnom motoru i niskoj geometriji vozila.

Sportisti avanturisti, offroad trkači i dobrostojeći enduristi možda su se namrštili na dosadašnju Himalayan, ali Royal Enfield je sa svojom 411 Himalayan uspio privući tri druge grupe. Zbog svoje pristupačnosti i niske konstrukcije, privukla je manje, mlađe vozače i mnoge avanturistkinje. Njena niska cijena omogućila je mnogima da zadovolje svoju želju za putovanjem, koji nikada ne bi mogli priuštiti veliku avanturistički motocikl, a na kraju je uvjerila pragmatike svojom tehničkom jednostavnošću i robusnošću, koja čak ni seoske kovače na kraju svijeta ne ostavlja ravnodušnim. Unatoč skromnim performansama vožnje Himalayan 411, osvojila je fiksno mjesto u segmentu avanturističkih motocikala zahvaljujući ove tri kvalitete: pristupačnost, povoljnost i robusnost. Da li nova Himalayan uspijeva postići uspjeh u ovim područjima?

Što se tiče pristupačnosti, Royal Enfield Himalayan 450 se ne treba skrivati, to smo već razjasnili. Što se tiče robusnosti: Naša tura nije bila ni duga ni dovoljno teška da bismo doneli čvrst zaključak. Međutim, praktična hands-on mentalitet čini se prisutnom i kod Himalayan 450, jer nudi, za razliku od mnogih znatno skupljih mašina, sveobuhvatan set alata sa kojim se mogu skinuti točkovi. Filter za vazduh se nalazi ispod rezervoara, ali je potrebno odvrnuti samo tri šrafa da bi se do njega došlo. I inače, na mašini nema mnogo toga što bi moglo izazvati tehničke probleme. Najveći upitnik ovde je novi, tečno hlađeni jednocilindrični motor. Tokom našeg putovanja dogodila su nam se samo dva incidenta. Jednom je donji blatobran prednjeg točka uhvatio granu i pukao na jednom mestu. To se može desiti sa bilo kojom nisko postavljenom zaštitom točka. Drugi put smo, tražeći našu stazu, prešli oko 200 m šumskog područja van puta. U visokoj travi sam negde zakačio ručicu menjača i ona se iskrivila. Ovde bi se moglo reći: "Kakva jeftina izrada!" Na kraju krajeva, jednostavni metalni deo ne može se porediti sa finim aluminijumskim ručicama većih avanturističkih motocikala. Ali može se i reći da se jednostavni metalni deo lako može popraviti samostalno ili od strane bilo kog seoskog hobista sa aparatom za zavarivanje. I ja sam ručicu nakon kratkog pregleda ispravio i nastavili smo dalje. Kod mnogih drugih avanturističkih motocikala popravka na putu bila bi komplikovanija. Osim toga, Himalayan je izdržao sve off-road testove kao i duge vožnje autoputem i pri tome pružio znatno više performansi i zadovoljstva u vožnji nego njen prethodnik. Dolazimo do poslednje važne prednosti Himalayan-a, odnosa cene i kvaliteta.

U Nemačkoj, Royal Enfield Himalayan 2024 je dostupna već od 5.890 €, dok je u Austriji cena od 6.390 €. Sve aktuelne cene za Royal Enfield Himalayan 452 2024 za Austriju, Nemačku i Švajcarsku možete pronaći ovde. Za ovu pristupačnu cenu dobijate motocikl koji pruža zadovoljstvo u zavojima, može da prelazi kilometre satima na autoputu, olakšava vožnju po labavom terenu i može vas odvesti na kraj sveta. Toliko svestranosti, toliko motocikla po evru, teško da ćete naći među novim vozilima. Još nisam ni spomenuo inovativnu navigacionu tehnologiju na elegantnom TFT ekranu uključujući Google Maps ogledanje, načine vožnje ili opsežnu ponudu dodatne opreme. Himalayan se u poređenju sa prethodnim modelom od 411 kubika izuzetno unapredila. Naravno, ima male slabosti. Izuzetno teška opterećenja, vožnje u dvoje ili avanture velikom brzinom verovatno su previše za Himalayan, a niska cena se na nekim mestima primećuje. Ali, njene male mane brzo se zaboravljaju u svetlu njenih kvaliteta i za sve solo putnike bez opsesije snagom i prestižom, ona je zbog svog senzacionalnog odnosa cene i performansi ozbiljna opcija.