Honda VFR800X Crossrunner 2011

Teško je poverovati da je moj prvi susret sa Honda Crossrunner bio pre 14 godina. U aprilu 2011. sleteo sam na Majorku, noseći sa sobom pomešana očekivanja. Prve promotivne fotografije su me učinile skeptičnim – novi Honda koncept je na papiru izgledao pomalo glomazno i tromo. Ali, kao što to često biva u životu, prvi utisak vara. Kada sam ugledao motocikl na parkingu našeg baznog kampa, okupano mediteranskim jutarnjim suncem, sve je izgledalo drugačije. Vitkije, elegancije, harmoničnije. Samo iz kosog prednjeg ugla izgled je ostao neobičan – cena koju su dizajneri morali platiti da ubace pravi V4 motor u ovaj inovativni crossover koncept.

Honda je tada izabrala pragmatičan pristup. Bez marketinških priča, bez legendarne istorije modela na koju bi se mogli osloniti – samo rezultat trezvenog istraživanja tržišta. Trebao je to biti motocikl koji istovremeno pokriva mnoge svrhe. Univerzalac za one koji nemaju luksuz da za svaku priliku izvuku drugi motor iz garaže. Ta iskrenost mi je već tada imponovala.

Ono što me nije samo impresioniralo, već i potpuno iznenadilo, bio je motor. Ovaj na papiru neupadljiv V4 sa 102 KS se na krivudavim putevima Majorke pokazao kao emocionalni vrhunac. Srceparajuće je vrištao kroz planinske predele, sa obrtajnim opsegom koji se protezao od najnižih do vrtoglavih 12.000 o/min. U klasi vozila gde su pretežno dominirali jednocilindrični ili dvocilindrični motori, ovaj negovani četvorocilindraš se potpuno izdvajao – u najboljem mogućem smislu.

Ono što mi je ostalo u sećanju iz tog testa je izvanredna ravnoteža motocikla. Honda inženjeri su tada sproveli 120 testova u aerotunelu i proveli bezbroj sati u usklađivanju vešanja i ergonomije. Rezultat je bio impresivan: Crossrunner nije bio ni nestabilan ni trom, već je postigao tu zlatnu sredinu koja uliva poverenje i čini čak i iskusne vozače bržim.

Vozili smo satima po raznolikim putevima Majorke – kroz uska sela, preko krivudavih planinskih prelaza, duž obale. Svuda je Crossrunner ostavljao suveren utisak. Kombinovani kočioni sistem sa ABS-om, vešanje dobro prilagođeno evropskim uslovima, kontrolisana pozicija sedenja – sve je to davalo osećaj promišljenog, uravnoteženog motocikla. Nije bio spektakularan, ali je bio čvrst i pouzdan u svim situacijama.

Naravno, bilo je i kritika: obrtomer je bio teško čitljiv na suncu, prednapregnutost zadnjeg amortizera se mogla podešavati samo komplikovano sa ključem, a posle duže vožnje postajao je primetan nešto uži ugao kolena. Ali sve te sitnice nisu mogle pokvariti pozitivan ukupni utisak: Honda je stvorila svestranog univerzalca koji je vešto našao svoju nišu između sporta, ture i svakodnevne vožnje.

Nakon što sam nedavno ponovo naišao na fotografije sa mog testa na Majorki, zapitao sam se: Šta se zapravo desilo sa Crossrunner? Kako se nosila kroz godine? Da bih pronašao odgovore, duboko sam zaronio u našu online zajednicu – i bio iznenađen koliko vernih fanova ovaj potcenjeni motocikl i dalje ima.

Konsenzus koji se provlači kroz komentare je postojanost prve generacije (2011-2014). "Moj Crossrunner sada ima 120.000 km na satu i još uvek radi kao prvog dana", piše jedan vlasnik na 1000PS forumu. V4 motor izgleda gotovo neuništivo, što ne iznenađuje s obzirom na njegovo poreklo od proverenog VFR800. Oštećenja motora su praktično nepoznata, pod uslovom da se pridržavaju propisanih intervala održavanja.

Zanimljivo je da su mnogi vlasnici zadržali svoje Crossrunnere godinama – znak da se koncept zaista isplatio. Ova svestranost, u kombinaciji sa čuvenom Honda pouzdanošću, obezbedila je modelu vernu zajednicu obožavalaca.

Facelift uveden 2015. godine (često nazivan drugom generacijom) doneo je značajna poboljšanja: više snage (129 umesto 102 KS), unapređeno vešanje, bolju ergonomiju i moderniji izgled. Mnogi članovi zajednice vide ovu nadogradnju kao uspešnu evoluciju koja je sačuvala originalne prednosti i otklonila slabosti.

Što se tiče slabosti: Koji problemi su se pojavili tokom 14 godina praktičnog korišćenja? Konsenzus iz raznih foruma i stručnih izveštaja slika uglavnom pozitivan utisak, ali otkriva i neke tipične slabosti koje potencijalni kupci polovnih modela treba da znaju.

Kod prve generacije (2011-2014), vlasnici povremeno prijavljuju probleme sa statorom, delom alternatora koji je zadužen za snabdevanje strujom. Rani znak toga je postepeno slabljenje baterije. Popravka nije previše složena, ali zahteva nekoliko sati rada – i treba je obaviti pri prvim znacima.

Još jedna karakteristika koja mi tada nije zapala za oko, ali je često pominju dugogodišnji vlasnici, odnosi se na VTEC sistem motora. Ovaj sistem se prebacuje sa dva na četiri ventila po cilindru pri oko 7.000 o/min, što dovodi do primetnog povećanja snage. U svakodnevnoj vožnji, neki vozači ovaj prelaz doživljavaju kao nagli. U zajednici su se razvila razna rešenja za "omekšavanje", od jednostavnih podešavanja ubrizgavanja do specijalnih mapping rešenja.

Kočnice su u prvim godinama često bile kritikovane – ne zbog nedostatka snage kočenja, već zbog CBS povezivanja (kombinovani kočioni sistem), koji su neki vozači smatrali previše dominantnim. Honda je uzela u obzir ove povratne informacije u kasnijim unapređenjima modela i napravila finije podešavanja.

Što se održavanja tiče, Crossrunner je tipičan Honda proizvod: pouzdan, ali sa nekim konstrukcijskim osobenostima. Provera ventila svakih 24.000 km je vremenski zahtevna i stoga relativno skupa – ali neki vlasnici je preskaču ili je rade u dužim intervalima zbog izuzetno dugog veka trajanja ventila i sedišta ventila.

Ko želi da danas kupi polovni Crossrunner, naći će zanimljivu ponudu. Prva generacija (2011-2014) je dostigla status pristupačnog tajnog tipa. Održavani primerci sa 50.000-80.000 km mogu se naći od oko 5.000 evra – privlačna cena za tako svestran i pouzdan motocikl. Druga generacija (od 2015) bolje drži svoju vrednost; cene počinju od oko 7.500 evra i mogu dostići do 10.000 evra za novije modele sa malo kilometara.

Dostupnost je generalno dobra. Pogled na male oglase pokazuje da se posebno održavani primerci sa kompletnom istorijom održavanja i malo prethodnih vlasnika često brzo prodaju.

Na šta treba obratiti pažnju prilikom kupovine? Pored uobičajenih sumnjivaca (istorija održavanja, stanje lanca, guma i kočnica), postoje neki specifični kontrolni punktovi za model. Kod prve generacije treba proveriti već pomenuto stanje statora – najbolje putem testa baterije dok motor radi. Kod VTEC sistema treba obratiti pažnju na ravnomeran prelaz pri oko 7.000 o/min.

Još jedan važan aspekt je provera zadnjeg amortizera. Kod većih kilometraža može doći do gubitka ulja. Takođe, uzak ugao kolena, koji sam kritikovao već u originalnom testu, je tačka koju potencijalni kupci treba da provere na dužoj probnoj vožnji – posebno viši vozači bi ovde mogli imati problema.

Kada danas, 14 godina nakon mog prvog susreta sa Honda Crossrunner, pogledam unazad, impresioniran sam dalekovidnošću Honda inženjera. Ono što se tada činilo kao čudan hibrid između uspostavljenih kategorija, pokazalo se kao vizionarski potez. Danas "Crossover" motocikli postoje u svim klasama zapremine – Kawasaki Versys, Yamaha Tracer serija ili BMW F 900 XR prate u osnovi isti koncept koji je Honda uspostavila sa Crossrunner.

Ono što Honda i danas čini posebnom jeste njen karakteristični V4 motor u klasi vozila koju inače dominiraju redni i V2 motori. Ovaj motor nudi vozačko iskustvo koje mnogi trenutni modeli sa svojim pogonima optimizovanim za efikasnost i emisije više ne mogu ponuditi.

Iz današnje perspektive, Crossrunner bih preporučio onima koji traže svestran, pouzdan motocikl za svakodnevnu upotrebu, bez odricanja od karaktera i emotivnog vozačkog iskustva. Posebno druga generacija, sa poboljšanom snagom i unapređenim vešanjem, nudi kompletan paket koji se ne mora skrivati ni u poređenju sa trenutnim modelima.

Iskustva zajednice u suštini potvrđuju moju tadašnju procenu: Crossrunner nije motocikl za ekstremiste – ni za entuzijaste trkačkih staza ni za ljubitelje off-road avantura. Ona je motocikl za svakodnevnicu, za vikend ture, za odmor sa prtljagom. I upravo u ovom svestranom spektru upotrebe, ona i danas pokazuje svoje prednosti.

Kada se setim mog testa na Majorki, posebno pamtim trenutak kada sam prvi put jurio V4 do visokih obrtaja i istovremeno doživeo okretnost vešanja u uskim serpentinama – taj kontrast između sportskog pogona i udobne, kontrolisane pozicije sedenja je činio poseban šarm Crossrunner. I upravo taj šarm izgleda da ostaje nepromenjen do danas, kako mnogi oduševljeni izveštaji vlasnika pokazuju.

Crossrunner možda nikada nije dostigao kultni status Africa Twin ili Fireblade. Ali se dokazala kao ono što je Honda tada obećala: Pouzdan, svestran saputnik za svakodnevnicu – sa onim dodatnim karakterom koji čini razliku između običnog prevoznog sredstva i motocikla koji se sa zadovoljstvom vozi i nakon mnogo godina.