Aprilia Dorsoduro 750 u Retrotestu: Bezvremenski italijanski karakter

Bio je sunčan aprilski dan 2008. godine kada sam sleteo na rimski aerodrom. Očekivanja su bila kao i uvek na italijanskim prezentacijama za štampu: nadaš se najboljem, a pripremaš se za najgore. Ali ovaj put, sve je trebalo da bude drugačije. Dorsoduro 750 me već čekao - motocikl koji je trebalo da redefiniše granicu između Supermoto i Naked Bike kategorija.

Još uvek se sećam trenutka kada sam ugledao crni testni motocikl. Pored njega je stajala verzija sa zlatnim felgama i crvenim dizajnom, koja me odmah očarala – sve dok me menadžerka događaja nije uputila na serijsku verziju. Ali čak i bez dodatne opreme, Dorsoduro je isijavao posebnu prisutnost. Visokokvalitetni okvir, upečatljiva zadnja viljuška i promišljene linije odmah su odavali: Ovo nije običan motocikl.

V2 motor od 750 kubika bio mi je već poznat iz Shiver modela, ali u Dorsoduru se pokazao mnogo zrelijim motorom. Elektronska kontrola gasa (ride-by-wire) sa tri različita mapa – Sport, Touring i Rain – bila je tada pravi tehnološki iskorak. Sa 92 KS i 82 Nm, snaga je bila tačno u slatkom mestu između svakodnevne upotrebljivosti i uživanja u vožnji. Ono što me tada posebno impresioniralo: Mogli ste bez problema celu planinsku etapu voziti u istom stepenu prenosa, toliko je motor bio elastičan.

Posle 15 godina se pokazuje: Početni skepticizam prema elektronskoj kontroli gasa bio je neopravdan. Na forumima vlasnici izveštavaju o izvanrednoj pouzdanosti sistema. Međutim, tokom godina su se iskristalisale neke tipične slabosti. Vodena pumpa ima tendenciju da postane neispravna nakon oko 40.000 kilometara, a sekundarni lanac zahteva češće podešavanje nego kod uporedivih modela.

Zajednica je motoru dala iznenađujuće dobre ocene. Početne sumnje u vezi sa elektronikom nisu se obistinile – naprotiv. Mapiranje je tokom proizvodnje dodatno unapređeno kroz ažuriranja. Intervali održavanja od 10.000 kilometara su praktični, dok je provera zazora ventila na V2 motoru nešto zahtevnija svakih 20.000 kilometara. Često kritikovan aspekt je mali rezervoar od 12 litara, koji na turama zahteva redovne pauze za točenje goriva.

Cenovni razvoj Dorsodura 750 pokazuje zanimljiv tok. Nakon početnog pada vrednosti, tržište se stabilizovalo na 3.500 do 5.500 evra, u zavisnosti od stanja i pređene kilometraže. Dobro održavani primerci prve serije čak su blago porasli u vrednosti – trend koji se često primećuje kod italijanskih motocikala sa karakterom.

Ono što je tada započelo kao hrabar korak u novo segment, pokazalo se kao dalekovidan razvoj. Dorsoduro 750 bio je ispred svog vremena u mnogim aspektima. Elektronska kontrola motora, koja je danas standard, već tada je funkcionisala izvanredno. Dorsoduro i dalje uspešno balansira između svakodnevne upotrebljivosti i sportske vožnje, čak i posle 15 godina.

Za koga je Dorsoduro 750 danas pravi izbor? Za one koji traže motor sa karakterom i modernom tehnologijom, a žele da izbegnu mainstream, ovo je uzbudljiv kandidat. Njegova skromna snaga, dobroćudna priroda i uravnotežen vešanje čine Dorsoduro interesantnim i za povratnike u svet motociklizma. Međutim, potrebno je prihvatiti italijanski temperament – i planirati redovne pauze za točenje goriva.

Kad se osvrnem, moram se nasmejati: Početni skepticizam na rimskom aerodromu bio je potpuno neutemeljen. Dorsoduro 750 se pokazao kao iznenađujuće bezvremenski – kako u dizajnu, tako i u tehničkom konceptu. Pravi karakteran motor u najboljem smislu, koji je obogatio brz svet motocikala jednom fascinantnom dimenzijom.