Kawasaki Z1000 2014 Фасцинација

Постоје мотори који се на први поглед истичу као јасни победници. Савршени перформанси, најсавременија технологија, брза времена круга – то су тачке које многе моделе катапултирају у срца фанова. А онда постоје мотори попут Kawasaki Z1000. Бајк који се не истиче високотехнолошким триковима или рекордним временима на стази, већ својим непатвореним, сировим присуством које и после десет година оставља утисак.

2014. године Z1000 се нашла у бруталном конкурентском окружењу. KTM је изазвао сензацију са новоразвијеним 1290 Super Duke R, BMW је ставио на точкове прецизну машину S1000R, која је за многе била мерило свега у Naked Bike сегменту. Између њих, Kawasaki са Z1000. Није било чуда од лаког материјала, нема контроле вуче, без електронског преоптерећења – уместо тога, снажан четвороцилиндраш, дизајн као из аниме филма и изглед који је негде између „агресиван“ и „бадасс“. Z1000 није био најбржи, нити технолошки најнапреднији, нити најмоћнији Naked Bike свог времена. Али можда је био најискренији.

Када смо видели Z1000 на сајму у Милану, некако је остала у сенци европских Hyper-Naked модела. Super Duke R са својим бруталним V2 мотором, S1000R са својом савршено усклађеном динамиком вожње – у поређењу са овим машинама, Z1000 је скоро изгледала као аутсајдер. Ипак, имала је привлачност коју сте могли схватити тек када окренете кључ и пређете прве метре на њој.

Утисци са вожње у то време од 1000PS-а били су јасни: „Могао сам да изаберем и Super Duke R, Daytona је такође била спремна, као и Fireblade – али само сам хтео да возим мотор.“ Ова реченица је савршено сажела суштину Z1000. То није био мотоцикл за статистике, већ онај који се осећа. Њен 1043 кубни четвороцилиндраш није био брутални мотор високих перформанси, већ агрегат који је радио са непоколебљивом сигурношћу. Испорука снаге била је линеарна, али не и досадна. Осетила се маса замајца, дајући мотору механичку присутност која многим модерним агрегатима данас недостаје.

На путу, Z1000 се показала као јединствена машина. Никада није деловала ужурбано или наметљиво спортски. Ко је паметно користио гас, био је награђен нежним али одлучним развојем снаге. Ко је повукао кабл, доживео је неукроћену снагу која је, због недостатка електронских интервенција, остала потпуно чиста.

Седеча позиција није била најудобнија, али је одговарала карактеру бајка. Широк управљач, компактно задње седиште, агресиван предњи део – Z1000 је преносила осећај сирове механике који данас, у време када све више електронике долази између возача и машине, делује готово носталгично. Али није била реликт, већ свесна одлука за мотоциклизам у његовом најчистијем облику.

Десет година касније, Z1000 је и даље присутна на тржишту половних мотора, са верном базом фанова која јој остаје лојална. На мотоциклистичким форумима и у заједницама често се могу прочитати извештаји возача који воле овај бајк и након 50.000 километара. Многи хвале издржљивост мотора. Потрошња уља? Једва да је тема. Проблеми са електроником? Ретко. Kawasaki је са Z1000 развио мотор који није био усмерен на сензације, већ на дуговечност и карактер.

Међутим, није све савршено. Недостатак ветробрана, који је 2014. био прихваћен као део Naked Bike искуства, данас неки власници сматрају правом слабошћу. Времена су се променила, и многи модерни Naked мотори нуде мале ветробране или софистициранију аеродинамику, што вожњу на аутопуту чини пријатнијом. Међутим, Z1000 приморава возача да сваку брзину изнад 140 км/ч надокнади правим физичким ангажовањем.

Још једна тема је овес. Док је основна подешеност солидна, у дуготрајној употреби често се могу чути извештаји о прилично чврстим суспензијама, које нису идеалне за све возаче. Неки власници мењају амортизере за компоненте вишег квалитета како би подесили понашање у вожњи према својим потребама.

Интересантна је и дискусија о дизајну. Док је Z1000 некада поларизовала – неки су је сматрали величанственом, други превише разиграном – данас се изглед чини као самостална стилска икона. Данас, када многи мотори делују чисто и редуковано, Z1000 са својим оштрим, футуристичким предњим делом зрачи јединственом естетиком која је издваја од других Naked мотора.

Kawasaki Z1000 из моделске године није мотор за техничке фанатике који желе најновије иновације. Нема контролу вуче, нема полу-активни овес, нема Quickshifter. Али има душу. То је машина за возаче који желе да осете бајк, који знају да цене карактер снажног четвороцилиндраша и не желе да се крију иза система подршке.

На тржишту половних мотоцикала још увек има много добро очуваних модела, а цене су стабилне. Ко купи Z1000, добија мотор који се показао – али и онај који захтева одређен ниво вештине у вожњи. Није увек удобна, није увек разумна. Али када изађете с њом на пут, знате да седите на правој машини која не прави компромисе. При куповини вас може нервирати висока цена на тржишту. Ако је икада будете продавали, обрадоваће вас управо та висока цена. Невероватно је које суме се траже за бајкове старе 10 година. Ево прегледа у Gebrauchtbörse.

За носталгичаре који траже пуристички Naked Bike, Z1000 је једна од последњих свог типа. За модерне возаче, који очекују максималан комфор и електронске помоћнике, можда ће бити превише груба. Али управо то је чини привлачном. Она је изјава на два точка, подсетник на време када је мотоцикл био директан и нефилтриран.

А када окренете кључ, покренете мотор и осетите дубоко тутњање четвороцилиндраша, једно је јасно: Неки ствари не старе – само постају зрелије.