Honda XL750 Transalp 2025 - prvi test

Moram priznati, bio sam iznenađen kada sam u pozivu za prezentaciju u Portugalu video naziv modela XL750 Transalp - pa tek je izašla na tržište! A sada već postoji nova?! Pa, Honda vrlo vešto primenjuje potrebne trikove da bi 2025. Transalp 750 izgledala potpuno obnovljeno, iako je u osnovi ista kao stara. Na kraju, veliki dobitnik je, srećom, ipak kupac. Jer nova Transalp izgleda zaista promenjeno zahvaljujući novodizajniranom faru na prednjoj strani, tako da se (barem spreda) može prepoznati kao potpuno novi model za 2025. Sličnost sa većom sestrom CRF1100L Africa Twin više ističe sama Honda, lično vidim samo uz mnogo mašte sličnosti sa AT. U stvarnosti, to je u redu, jer Transalp ostaje samostalan i nema potrebe da se dodvorava velikoj sestri. Zajedno sa novim LED farom, preoblikovana je i oplata, a vetrobran je postao nešto efikasniji. Ukratko: Transalp 750 time ne postaje potpuno novi motocikl, ali zaista postaje bolji.

Da vetar sada bolje prolazi kroz oplatu, mogu prihvatiti, ali pri temperaturi od skoro 6 stepeni Celzijusa na početku dana sa Transalp 750, iskreno mi nije bilo važno da dobijem posebno svež vazduh. Upravo u ovim uslovima pokazalo se da je Transalp i dalje zaista pristupačan avanturistički motocikl, na kojem se sedi na relativno niskoj visini od 850 milimetara (opciono sa nižim sedištem čak samo 820 mm) i odmah imate sve lepo i dobro pod kontrolom. Takođe, odmah se primećuje sada još bolje čitljiv 5-inčni zaslon, kao i novi 4-smerni kontroler za mnoge različite parametre. Sve to sada funkcioniše još intuitivnije i jednostavnije - tu bi, barem u ovom pogledu, Africa Twin mogla da uzme primer!

Пре него што се изгубим у многим електронским могућностима као што су петоструко подесиви мапинзи, четвороструко подесива контрола проклизавања, троструко подесива моторна кочница и двоструко подесиви АБС, које је, да будемо искрени, већ имала претходна XL750 Transalp, одмах ћу на овом месту поменути једну ствар коју је Honda морала и желела да побољша: подешавање вешања. И даље је могуће подесити само преднапрезање опруге на задњем делу, због чега се за предње и задње подешавање повратне и компресијске фазе ослањамо на оптимално унапред подешавање од стране инжењера. И ту морамо похвалити Јапанце што заиста слушају и то спроводе у дело.

Zadnji amortizer je sada, i to je verovatno najvažnije, čvršće podešen. Da je prednja USD viljuška čak malo mekše konfigurisana, iznenadilo me je unapred, ali tokom test vožnji u Portugalu, smisao toga mi je bio jasno objašnjen: Prednji deo nije postao mekši, već samo minimalno mekši, tako da pri ulasku u krivinu sada tvrđeg zadnjeg dela optimalno harmonizuje. Na taj način je zadnji deo postao nešto čvršći, a samim tim precizniji i predvidljiviji i sada se bolje uklapa sa dobroćudnim prednjim delom. Čini mi se da su inženjeri želeli da kod prethodne XL750 po svaku cenu ponovo ožive posebno mekano vešanje originalne Transalp, u očekivanju da će se ljudi setiti kako je to bilo udobno i prijatno pre 15 godina i više. Današnja klijentela, međutim, više ne pridaje veliki značaj vešanjima koja su isključivo podešena na udobnost, a koja nažalost pokazuju previše mekano ponašanje. Na Transalp 750 modelu iz 2025. godine, tehničari su svakako sa čvršćim podešavanjem zadnjeg dela napravili pravi potez. Iako su putevi u Portugalu uglavnom imali veoma dobar i prijanjajući asfalt, na kojima bi se slabosti vešanja lako mogle prikriti, ipak je bilo poneka neočekivana neravnina ili poneka rupa, koja ni kod jednog od testera nije bila posebno pomenuta tokom naknadne analize rute. Čvršće zadnje vešanje naravno doprinosi i boljoj offroad sposobnosti, mada moram iskreno reći da tih nekoliko kilometara makadamskog puta sa delimično krupnijim kamenjem, koje se nije iznenada pojavljivalo već je bilo predvidljivo, nije dalo dovoljno uvida da li je novo vešanje offroad zaista značajno bolje.

I tako dolazim do tačke gde se postavlja pitanje da li se prelazak na novi model Transalp 750 iz 2025. godine zaista isplati. S jedne strane, da, svakako! Ako niste bili zadovoljni sa relativno spužvastim zadnjim delom prethodnog modela. Najlakše je onima koji se prvi put odlučuju za Transalp 750 - onda svakako novi model iz 2025. godine, jer cena nije mnogo viša i za dodatnu vrednost skoro da ne morate ništa platiti. Honda bi morala značajno sniziti cenu modela iz 2024. godine da bi prethodni model bio alternativa. Teža je situacija za vlasnike Transalp modela iz 2023. ili 2024. godine, koji su generalno zadovoljni sa svojim svestranim talentom i možda im se čak više dopada izgled. Njima se najviše preporučuje da unaprede ili zamene zadnji amortizer, ukoliko im zaista ne odgovara.

Jer jedna stvar treba biti jasna: Nova XL750 Transalp se po svojoj suštini nije toliko promenila da bi zaista bila potpuno novi model. Ostaje verna sebi i u 2025. godini - sa svim svojim mnogim prednostima, ali i malim slabostima. Jedna stvar koja je ostala nepromenjena je dugačak prenos. Lično smatram da je snažni redni dvocilindrični motor od 755 kubika u Hornet 750 zaista agilan i neverovatno zabavan za vožnju. Da motor, koji svojih ponosnih 92 KS isporučuje tek na 9500 obrtaja i sa 75 njutnmetara na relativno visokih 7250 obrtaja, ne donosi nužno onaj udarac odozdo koji biste očekivali od suverenog dvocilindričnog avanturističkog motocikla, može biti prikriveno odličnom elektronikom, ali ne i potpuno neutralisano. Bilo bi zapravo jednostavno da se Transalp 750 iz 2025. godine opremi i nešto kraćim prenosom. S obzirom da nova verzija nije značajno skuplja od prethodnice, moglo bi se investirati u promenjeni prenos. To je, naravno, moje lično mišljenje, jer volim masivni udarac V2 motora - i one redne dvocilindrične motore koji sa svojim pomakom radilice to fenomenalno imitiraju. XL750 Transalp ionako igra u ligi razboritih putnih endura između 700 i 800 kubika - i tu tehničari već izvlače mnogo iz ovog motora koji se koristi i u naked motociklu.