Balkan Rally 2024 - Od Budimpešte do Kotora

Naša ruta nas je vodila kroz Mađarsku, Srbiju, Crnu Goru i Hrvatsku. Na više od 1350 kilometara, prošli smo kroz planinske regione sa ukupno skoro 20.000 metara visinske razlike. Mešavina dugih deonica autoputa, krivudavih planinskih prevoja i slikovitih obalnih puteva bila je izazov kako za nas vozače, tako i za osam mašina. Posebno impresivno bilo je koliko su rute bile raznovrsne: od širokih ravnica Mađarske preko alpskih planinskih lanaca Srbije, pa sve do divljih pejzaža Crne Gore i na kraju mediteranskih obala Hrvatske.

Početak Balkanske relije održan je u Budimpešti, gde su se deseci motocikala pripremali za start. Dvorište univerziteta bilo je ispunjeno zvukom motora, a učesnici su obavljali poslednje pripreme. Startni brojevi su postavljeni, GPS-trakeri montirani, a na brifingu su date najvažnije informacije o predstojećim etapama. Cilj: Svaku deonicu preći u "perfect time". Oni koji bi stigli prerano ili prekasno, rizikovali su oduzimanje bodova. Vozila proizvedena nakon 1990. godine takođe su dobijala mali malus kako bi se osigurala ravnopravnost šansi. Prva stanica nas je odvela do impresivnog dvorca Venkheim, gde je relija zvanično započeta. Ovde je počelo merenje vremena, i od tog trenutka svaki kilometar je bio važan.

Od Mađarske nas je put vodio do Srbije, gde je Beograd, jedan od najstarijih gradova Evrope, predstavljao kapiju ka južnim regionima. Mešavina starih tvrđava i modernih ulica bila je fascinantna, ali za mene je prava avantura počela tek kada smo napustili grad i krenuli ka planini Kopaonik na visini od 2000 metara.

Krivudava staza nudila je brojne izazove za vozače i vozila. Usput je trebalo obaviti i dva foto-izazova: fotografisanje ispred distopijski izgledajućeg, napuštenog otvorenog bazena i pronalaženje starog motocikla montiranog na krovu automobila. Etapa je bila obeležena tehnički zahtevnim deonicama, gde su preciznost i kontrola bili od ključne važnosti. Moj BMW R12 je suvereno savladavao izazove, ali i ostali motocikli iz ekipe su pokazali svoje snage na ovim zahtevnim putevima. Posebno su se Marcel na Yamahi XSR 900 i Mex na Husqvarni Svartpilen 801 činili da uživaju u krivudavim stazama, dok je Philipp na svojoj kultnoj Kawasakiju Z900 RS sa snažnim četvorocilindričnim motorom vozio opušteno i kontrolisano. Rešavanje zagonetki duž staze i vožnja na vreme uvek su služili kao motivacija - a pogled na opuštajući večernji boravak u hotelskom spa centru pružao je lep kontrast avanturističkim dnevnim turama.

Jedan od najnapetijih trenutaka relija dogodio se na granici između Srbije i Crne Gore sledećeg dana. Već smo nekoliko sati vozili po kiši i hladnoći, dvaput smo se izgubili i raspoloženje je bilo prilično sumorno. Odabrana ruta nas je vodila do zabačenog graničnog prelaza, koji je bio namenjen samo lokalnom stanovništvu. Nakon prvog neuspešnog pokušaja dela grupe da ubedi policajce da nas puste da prođemo, odlučili smo da zaobiđemo granične punktove. Opciju podmićivanja nismo želeli da koristimo, iako je to uspelo dvojici drugih učesnika relija sat vremena ranije. Tako smo se deset minuta spuštali niz serpentine bez motora, u nadi da ćemo ostati neprimećeni. Na kraju to nije bilo tako, ali granični kontrolori koji su mahnito gestikulirali nisu mogli da nas zaustave. Olakšanje je bilo ogromno kada smo sat i po kasnije, promrzli, stigli na hotelski parking – uprkos kiši i hladnoći, pravo avantura!

Za mene je vožnja kroz Crnu Goru bila vrhunac relija. Nacionalni park Durmitor sa svojim dubokim kanjonima, oštrim stijenama i tirkiznim ledenjačkim jezerima bio je pravi test za vozača i mašinu. Posebno Tara kanjon, drugi najdublji kanjon na planeti, privlači ljude iz celog sveta i definitivno je vredan putovanja. Uske, krivudave ceste zahtevale su punu koncentraciju, a ipak nisam mogao da odolim da pogledam u zadivljujući krajolik. To je bio jedan od onih trenutaka kada shvatite zašto vozite takav reli – mešavina vozačkog izazova i lepote prirode.

Nakon izazova u planinama, ruta nas je vodila dolje do zaliva Kotor. Ovde je odjednom postalo mediteransko, a lepe, ali prilično uske ulice oko zaliva pružile su nam ne samo spektakularne poglede, već i čisto zadovoljstvo pri vožnji. Svetlucava voda i venecijanska stara gradska jezgra Kotora stvarali su magični kontrast sa surovim planinama Crne Gore. Poslednje večeri relija iskoristili smo prelepu kulisu hotela za snimanje i okupili se na tradicionalnoj reli gala večeri uz hranu i piće sa vozačima i organizatorima. Savršen završetak i divna prilika da još jednom upijemo sve pre povratka. Nažalost, povratak nije bio sunčan, a za deo ekipe je zbog pljuska na autoputu bio zaista neugodan.

Balkanska reli 2024 nije bila samo sportski izazov. Bila je to putovanje kroz neke od najimpresivnijih pejzaža Evrope, prilika za poboljšanje vozačkih veština i testiranje granica čoveka i mašine. Svaka etapa je nudila nova iznenađenja, bilo da su to bile tehničke probe, zamršeni navigacioni zadaci ili nepredvidivi vremenski uslovi.

Na kraju ostaje spoznaja: Ovaj reli je bio jedinstveno iskustvo koje nas je sa svim svojim aspektima još više povezalo. Mešavina avanture, sportskih ambicija i otkrivanja kulturnih i pejzažnih znamenitosti Balkana učinila je Balkansku reli 2024 nezaboravnim poglavljem na dva točka.