Honda XL750 Transalp Upgrade - 1000PS Tune-Up 2024 Stage 1

Nova verzija modela Transalp predstavljena je 2023. godine i sada je u potpunosti stigla kod nas. Kao pristupačan avanturistički motocikl, nudi svestran paket po atraktivnoj ceni ispod 10.000 €. To očigledno privlači mnoge kupce, jer je Transalp u prvoj polovini 2024. godine dospela među 10 najprodavanijih motocikala. Takođe, u našim dosadašnjim testovima Honda XL750 Transalp se uglavnom pokazala dobro, ali nije dobila samo pohvale.

Na nekim mestima se već primećuje crveni marker, koji je Honda morala da upotrebi kako bi ponudila XL750 po povoljnoj ceni. Novi dvocilindrični motor je san, ali nova Transalp po našem mišljenju ne koristi svoj potencijal u potpunosti. Možda je to i namerno, jer proizvođač na dodatnoj opremi takođe zarađuje dobar novac. Za prve korake našeg TuneUp-a ne moramo još da pretražujemo veb stranice specijalizovanih proizvođača dodatne opreme, jer i Honda Originalna dodatna oprema nudi nekoliko korisnih nadogradnji. Ove dodatne delove smo montirali iz fabrike.

• Must-Have br. 1: Grejači ručki. Tvrdokorni vozači ovde možda prezrivo osmehuju, ali za svakodnevne i turističke vozače, po mom mišljenju, ovo je obavezno. Vožnje po kiši i pri jednocifrenim temperaturama već su same po sebi neprijatne. Zašto bi onda još morali trpeti goruće ili utrnule prste? Honda grejači ručki su nevidljivo integrisani i mogu se praktično kontrolisati preko FN tastera i TFT ekrana.

• Must-Have br. 2 (barem za vozače koji vole bržu vožnju): Quickshifter. 750 kubika redni dvocilindrični motor Transalp-a je jedan od najboljih u ovom segmentu. Dobro reaguje na gas, nudi lepu ravnotežu između obrtnog momenta i turiranja, a pritom daje i drsko grubo režanje. Međutim, ko želi da izvuče maksimum uživanja u vožnji i performansama iz motora, trebalo bi da u konfiguratoru označi opciju Quickshifter. Asistent za menjanje brzina sa Blipper funkcijom precizno menja brzine čak i pri niskim obrtajima, ali najviše smisla ima pri bržoj vožnji, gde samo minimalno prekida simfoniju ubrzavajućeg motocikla.

• Must-Have br. 3 (za visoke vozače): Visoki vetrobran. Serijski vetrobran mi sa mojih 1,85 m visine usmerava vetar, uključujući glasne vrtloge, na visinu nosa i sa strane na kacigu. Ko je slične visine ili viši, definitivno treba nadogradnju. Sa visokim vetrobranom, vetar me je samo minimalno dodirivao na vrhu kacige i vožnja autoputem je bila znatno prijatnija.

• Set za zaštitu od vetra savršeno se uklapa ovde. Vazdušna struja manje pogađa ruke, telo i ramena, što pruža još više opuštanja u sedlu.

• Set za zaštitu ruku od vetra: Kada ste već tu, možete uzeti i set za zaštitu ruku od vetra, kako biste zaštitili ruke od hladnog vetra i vlage. Zanimljivo je da, uprkos svim ovim merama, još uvek ima malo vazduha oko vozača, jer pri 35°C u julu, sa prozračnom motociklističkom jaknom nije bilo nepodnošljivo vruće na Transalp-u.

• Nalepnice za rezervoar Plave: Bela dizajnerska varijanta XL750 najviše podseća na staru Transalp. Kao fan starih avanturističkih motocikala i sin bivšeg Transalp avanturiste, bio sam praktično obavezan da uzmem ovu boju. Međutim, da beli rezervoar ne bi bio zaprljan prljavštinom i kolenima koja se trljaju o njega, nalepnice za rezervoar koje se savršeno uklapaju su odlična opcija.

• Mreža za zaštitu hladnjaka: Stage 1 našeg Transalp TuneUp-a se doduše odnosi samo na vožnju po asfaltiranim putevima, ali i tamo kamenčići mogu oštetiti prilično izložen hladnjak. Mreža za zaštitu hladnjaka to sprečava, a pored toga sa natpisom Transalp izgleda veoma dobro.

• 12 Volt utičnica: Transalp doduše ima USB priključak ispod sedišta, ali izvor napajanja u kokpitu je mnogo praktičniji.

Za dalja unapređenja koristili smo dodatke od specijalista za dodatnu opremu. Pre svega, od SW-Motech za zaštitu i prtljag. Tipične šipke za prisilno otvaranje na prednjoj strani rezervoara treba da zaštite najvažnije komponente Transalp-a u slučaju pada. Zašto ne odmah originalne šipke za prisilno otvaranje od Honda-e? SW-Motech šipke za prisilno otvaranje koštaju samo nešto više od polovine, ali su vrlo slične konstrukcije i dostupne su sa crnim prahom premazom, što mi se lično više dopada. Uz to, na šipkama je montiran i SW-Motech EVO kit za maglenke. Glavni LED far pruža zadovoljavajuće osvetljenje u mraku, ali bez svetla za zavoje, na zavojitoj cesti se ipak skreće u mrak. Dodatna svetla teže 1,3 kg i osvetljavaju noć u širokom snopu sa 1050 lumena. Praktično: Osvetljeni prekidač na upravljaču sprečava da se zaboravi isključiti svetla prilikom silaska sa motocikla.

Kod rešenja za prtljag postoji veliki izbor. Na kraju, za naš TuneUp odabrali smo TRAX ADV aluminijumski kofer sistem od SW-Motech. Zašto? Za upotrebu na putu preferiram tvrda rešenja za prtljag, jer dodatno štite motocikl i sadržaj, a dodatna težina ne donosi toliko nedostataka kao što bi to bio slučaj kod offroad vožnje. TRAX ADV aluminijumski koferi teže po 5,4 kg, a bočni nosači 5 kg. Zahvaljujući veoma nisko postavljenom izduvu na Transalp-u, nije potrebna izrezana rupa oko završnog prigušivača, tako da oba kofera nude značajnih 45 litara zapremine. Njihova najveća prednost je što se pune odozgo. Takvi top loader-i su, po mom mišljenju, mnogo lakši za rukovanje u odnosu na bočne kofere sa bočnim punjenjem, kod kojih je potrebna izuzetno precizna organizacija pakovanja kako polovina sadržaja ne bi ispala prilikom otvaranja. Takođe, činjenica da TRAX ADV koferi vodootporno zatvaraju predstavlja veliki plus u svakodnevnoj upotrebi.

Još bitnija od šipki za prisilno otvaranje i prtljaga je sedište na motociklu, jer se ono koristi u svakom trenutku. Originalno sedište čini Transalp pristupačnim zbog uskog struka i relativno niske visine sedišta od 850 mm za jedan avanturistički motocikl. Istovremeno, presvlaka sedišta nije preterano fina niti debelo postavljena, zbog čega se serijsko sedište Transalpa brzo izliže na dužim etapama i počinje da pritiska. Kod same Honde u dodatnoj opremi postoji varijanta nižeg sedišta, ali ne i povišene ili bolje postavljene verzije. Kao nešto viši vozač, niste vezani za nisku visinu sedišta i često biste na Transalpu želeli malo više udobnosti za zadnjicu. Najbolje rešenje za ovaj problem nudi SW-Motech Customized Seats, radionica za prilagođene sedišta od SW-Motech-a. Za razliku od drugih proizvođača dodatne opreme, ovde ne morate da se oslanjate na kvalitet i udobnost unapred napravljenih sedišta, već možete vrlo detaljno prilagoditi svoje sedište prema sopstvenim željama. Ogroman broj različitih materijala, presvlaka, štepova, punjenja i boja može se izabrati u SW-Seats konfiguratoru, tako da se novo sedište može prilagoditi sopstvenom motociklu i planiranoj oblasti upotrebe.

Sastavljena sedišta na našoj Tune-Up Transalp su sa mrežastim materijalom i dodatnim punjenjem povećana za 20 mm, što pruža više udobnosti i trebalo bi da se isplati i u fazi 2 Tune-Up-a. Kao gornji materijal koristili smo crni, bi-elastični materijal sa baršunastim izgledom i dvostrukim šavovima od plavog konca, što ne samo da vizuelno odlično pristaje uz Transalp, već i optimalno podržava povećani oblik sedišta. Udobnost ne poboljšava samo bolje punjenje sedišta, već i ravniji oblik, koji omogućava više slobode kretanja napred i nazad. Pored toga, ugao kolena sa dugim nogama postaje opušteniji. Rezultat: Pre svega, duže vožnje provodite znatno udobnije u sedištu Transalp-a. Custom sedište od SW-Seats je preporučljiva opcija za visoke vozače i za mene je najbolji upgrade iz faze 1.

Jedna od velikih prednosti motora Transalp je drzak, hrapav, diskretno praskav zvuk koji se već čuje iz serijske izduvne cevi. Da li je uopšte potreban dodatni izduvni sistem? I koliko to zaista donosi? Isprobali smo i naručili Titan Slip-On-Endtopf od Akrapoviča za Honda XL750 Transalp. Ovaj izduv štedi 1,6 kg u poređenju sa standardnim krajnjim loncem i treba da donese povećanje od 0,95 KS i 1,3 Nm obrtnog momenta pri 5.700 o/min. Moje mišljenje: Sa ostatkom ugrađene, teške opreme, ušteda na težini i povećanje snage nisu relevantni za upotrebu Transalpa. Međutim, zvuk sa Akrapovičem postaje za nijansu dublji, masivniji i zvuči kao da ima više zapremine. To se manje čuje spolja, kao što pokazuje naš snimljeni zvučni test Transalpa sa i bez Akrapoviča za Youtube video, već pre svega tokom vožnje u sedlu. Ovde mi se pojačani praskavi karakter 750-kubnog dvocilindraša mnogo više dopada nego nešto metalniji, svetliji serijski zvuk. I još jedna mala finansijska prednost dodatnog krajnjeg lonca, ali ona postaje relevantna tek u drugoj fazi Honda Transalp Tune-Ups.

Serijski Metzeler Karroo Street gume na Transalp-u su prihvatljive gume koje su pogodne i za lagane offroad vožnje. Za prvu fazu ovog projekta, sa gotovo isključivo vožnjom po asfaltiranim putevima, svakodnevnim vožnjama i opuštenim turama, želeo sam čiste ulične gume sa dobrim performansama, upravljanjem i kratkim vremenom zagrevanja. Na kraju sam se odlučio za Pirelli Scorpion Trail 2. Ova ulična guma, dizajnirana za tourere i avanturističke motocikle, sa Bi-Compound gumom i dobrim prijanjanjem na mokrim putevima, nije me izneverila ni nakon više od 4.500 pređenih kilometara. Ipak, voleo bih da sam mogao da isprobam potpuno novu, još bolju Scorpion Trail 3, ali to nam, nažalost, organizaciono nije uspelo.

Svi ovi novi delovi i prepravke učinili su vožnju sa Transalp-om udobnijom i zabavnijom nego ranije. Ipak, ona još uvek nije savršena, odnosno nedostaju mi važna unapređenja koja se iz različitih razloga nisu mogla realizovati.

Pre svega, kao i mnogi zainteresovani za Transalp, želeo bih tempomat. Tehnički, ovo bi bilo lako ostvarivo zahvaljujući postojećem Ride-by-wire sistemu, ali Honda se odlučila protiv toga. Zašto Japanci ne nude tempomat za XL750 Transalp, mogu samo da nagađam. Zvanično, rečeno je na prezentaciji u Portugalu da bi razvoj tempomata povećao cenu Transalp-a i da su želeli da ga ponude po, priznajmo, veoma atraktivnoj ceni. Nezvanično, mislim da Honda ne želi da oduzme kupce skupljoj Africa Twin i pokušava to da reguliše dostupnom opremom. Problem za nas kupce Transalp-a: Pravi tempomat se ne može naknadno ugraditi. Postoje dodaci za blokiranje gas ručice, ali svi su ilegalni i potencijalno opasni, jer gas može ostati uključen čak i u slučaju pada. Naknadno programiranje pravog tempomata je tehnološki moguće putem takozvanih Piggyback sistema, ali je kod registracije izuzetno rizično, podložno strogim propisima i povezano sa veoma skupim postupcima testiranja. U zbiru, takav naknadni tempomat bi bio toliko skup poduhvat da se ne isplati ni velikim proizvođačima dodatne opreme. Kao pojedinac, možete to zaboraviti.

Die zweite noch fehlende Ausstattung ist einfacher erklärt: Es geht um den Hauptständer. Diesen hätte ich im originalen Honda-Zubehör bestellen können, habe aber drauf vergessen. Der Nachteil: Das Schmieren der Kette ist alleine recht mühsam. Doch Berichte von anderen Transalp-Fahrern haben mich auch auf einen Vorteil meines Versäumnisses aufmerksam gemacht. Wie in diesem Kurzvideo zu sehen, gerät das weiche Fahrwerk der Transalp bei halbwegs sportlicher Fahrt und Bodenwellen schnell an die Grenzen und es schleift sehr früh. Laut den Transalpbesitzern in der Kommentarspalte schleift anscheinend der Hauptständer noch vor den Fußrasten. Dann lieber doch ohne!

Das "Problem" der geringen Schräglagenfreiheit auf der Transalp, zeigt natürlich vor allem, dass man auch beim Fahrwerk der Transalp nachbessern könnte. Da Stage 1 des Tune-Ups kostentechnisch nicht eskalieren sollte, wollte ich nicht hier schon ein volles Fahrwerkskit um mehrere Tausend Euro einbauen lassen. Die von mir anvisierte Alternative wären ein einfacher Tausch von Federn und Öl, doch dies war bei unseren Fahrwerkspartnern leider nicht verfügbar und so kann ich nicht beurteilen, ob ein günstiges Fahrwerksupgrade eine relevante Verbesserung bringen würde. Stage 2 des Projekts wird hier unter anderem ansetzen.

Stage 1 tuninga se odnosio na područja svakodnevne upotrebe i turizma na putu, gde će je verovatno koristiti većina vozača Transalpa. Stage 2 je, međutim, namenjen onim kritičarima koji uzalud traže avanturistički duh originalnog Transalpa u novoj Transe. Želimo da vidimo koliko avanturističkog motocikla ima u Transalpu i da li se njen karakter može promeniti iz pristupačnog, opuštenog svakodnevnog turističkog motocikla u avanturistički motocikl za putovanja koji guta staze. Ušteda na težini, esencijalna zaštita i povećanje rezervi su u fokusu kod Stage 2 tuninga Honda XL750 Transalp. Ostanite uz nas!